Појам "правила за банкара у бакари" тражи преглед једне рунде. Бакара је игра картама где играч готово ништа не одлучује: бира само руку на коју улаже. Све остало прописују правила, од вредности карата до тога ко вуче трећу карту. Зато се бакара учи брзо, а пропусти у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у трајању сесије за столом.
Исплате у бакари су познате унапред: играч и банкар плаћају се један према један, али уз провизију од пет одсто добитка. Шта је нерешено у бакари? Исход са једнаким збиром обе руке; таква опклада плаћа осам напрема један, а понегде девет. Провизија на банкара уведена је јер та рука, због правила вучења, побеђује нешто чешће. Нерешено мами високом исплатом, али кућа на њему има највећу предност међу три главне опкладе.
Правила вучења у бакари почињу од играча: са збиром од нула до пет рука играча добија трећу карту, а са шест или седам стаје. Правила за банкара у бакари су сложенија, јер банкар гледа и свој збир и трећу карту играча. Уз збир до два банкар вуче увек, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер зна без гледања. Играч не мора да памти табелу: дилер вуче уместо свих, а гост једино прати како се рука развија.
Само руку на коју улаже: играча, банкара или нерешен исход. После тога карте иду по правилима, без ичије одлуке за столом.
Ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са лица, а вредност руке је последња цифра збира, па рука никад не прелази девет.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Играч у бакари готово ништа не одлучује, па се грешке праве у избору опкладе и у дужини игре; унапред задат крај чува буџет.
Тако прописују правила бакаре: десетка, жандар, дама и краљ не додају ништа збиру, иако у другим играма носе пуних десет.