Pojam "pravila za bankara u bakari" traži pregled jedne runde. Bakara je igra kartama gde igrač gotovo ništa ne odlučuje: bira samo ruku na koju ulaže. Sve ostalo propisuju pravila, od vrednosti karata do toga ko vuče treću kartu. Zato se bakara uči brzo, a propusti u njoj nisu greške u igri, nego u izboru opklade i u trajanju sesije za stolom.
Isplate u bakari su poznate unapred: igrač i bankar plaćaju se jedan prema jedan, ali uz proviziju od pet odsto dobitka. Šta je nerešeno u bakari? Ishod sa jednakim zbirom obe ruke; takva opklada plaća osam naprema jedan, a ponegde devet. Provizija na bankara uvedena je jer ta ruka, zbog pravila vučenja, pobeđuje nešto češće. Nerešeno mami visokom isplatom, ali kuća na njemu ima najveću prednost među tri glavne opklade.
Pravila vučenja u bakari počinju od igrača: sa zbirom od nula do pet ruka igrača dobija treću kartu, a sa šest ili sedam staje. Pravila za bankara u bakari su složenija, jer bankar gleda i svoj zbir i treću kartu igrača. Uz zbir do dva bankar vuče uvek, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler zna bez gledanja. Igrač ne mora da pamti tabelu: diler vuče umesto svih, a gost jedino prati kako se ruka razvija.
Samo ruku na koju ulaže: igrača, bankara ili nerešen ishod. Posle toga karte idu po pravilima, bez ičije odluke za stolom.
As vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa lica, a vrednost ruke je poslednja cifra zbira, pa ruka nikad ne prelazi devet.
Plaća osam prema jedan, ponegde devet, ali od tri glavne opklade nosi najveću prednost kuće, pa visoka isplata ne pokriva retke dobitke.
Igrač u bakari gotovo ništa ne odlučuje, pa se greške prave u izboru opklade i u dužini igre; unapred zadat kraj čuva budžet.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.